Multimedijalni program „Prostori“

Multimedijalni program „Prostori“ održaće se u Kulturnom centru Klara i Rosa na adresi Petefi Šandora 15, u subotu 20. maja 2023. godine sa početkom u 20 časova.

 

Subota, 20. maj 2023. / Klara i Rosa, 20:00

 

Free enterance.

 

 

Radio drama: Prostori, 30′, 20h

 

Radio drama “Prostori” predstavlja eksperiment, delo u procesu, pokušaj odgovora na otvorena pitanja, zvučni prizor kao iskorak u nepoznato, izlazak iz sigurne zone zarad ohrabrivanja sebe i drugih. Ona je pojačan glas žena koje su učestvovale u tromesečnom kreativnom procesu (šest radionica) tokom kojeg su žene u Subotici i Maloj Bosni promišljale i razgovarale.

 

Prostori se otvaraju u nama, oko nas, između nas. Prostori razmene i kontakta. Prostori nerazumevanja, očekivanja, nadanja. Šta sve možemo saznati i doživeti ako samo slušamo? Koji se sve prostori imaginacije otvaraju ukoliko čujemo ono što nas okružuje? Imamo li strpljenja da samo slušamo?

 

Zatvorite oči, naćuljite uši, otvorite um i srce.

 

Više o radio-drami: www.klarairosa.com/prostori

 

Radio-drama se emituje u nekadašnjoj dnevnoj sobi kuće.

 

 

Lea Vidaković: Mapiranje sećanja – višestruka rekonstrukcija

 

Mapiranje sećanja je rad koji se sastoji iz 2 videa (Memorija prostora) i minijature u fragmentima. U prvom videu kamera mapira bakin staklenik. Krupni kadrovi beleže texture i staze napuštenog prostora. U drugom videu devojčica sastavlja minijaturu staklenika po Leinom crtežu kao referencu prostora kog nikada nije videla, niti doživela. Uz dve video projekcije u prostoru se nalazi minijatura staklenika koju je devojčica sastavila oslanjajući se na reference Leinog sećanja i vlastitu spretnost u interpretaciji zadatih uputstava za sastavljanje minijaturnog objekta.

 

“Staklenik koji je bio deo bakine kuće je za mene bio značajan prostor u toku mog odrastanja. U sećanju je to bila ogromna prostorija pretrpana cvećem, uvek obasjana suncem, teškog vlažnog zadaha, mirisa natrule kafe i vode, mešavine kojom je baka tvrdila da moramo polivati cveće. Pri ponovnoj poseti istog, sada praznog prostora, on mi se činio beskrajno mali, skučen i prazan. Sunčeva svetlost sada obasjava biljke koje su prodrle u unutrašnjost staklenika iz dvorišta, te unele neki novi život u potpuno napušten prostor.

 

Usled bakine demencije, ona potpuno gubi osećaj i sećanje na prostor, te je tako i prostor njene vlastite kuće, u njenom sećanju, potpuno dekonstruisan. Ja ga gradim opet, kroz ovaj rad, mapiranjem vlastitog sećanja u procesu višestruke rekonstrukcije. Staklenik postaje sve više apstrahiran i sveden na svega nekoliko elemenata. To više nije realistična i tačna rekonstrukcije stvarnog prostora. Mere, detalji, veličine, mirisi i texture su mešavina memorije prostora i mapiranja vlastitog sećanja, kao i spekulacije o tome kako će se sećanje na ovaj prostora dalje prenositi – kad prostor više nije fixna lokacija već prostor sećanja u tranziciji, u neprekidnom fluxu.” Lea Vidaković

 

 

Lea Vidaković je umetnica koja radi u oblasti animiranih instalacija, proširenih medijskih praksi i tradicionalne lutkarske animacije. Njena istraživačka interesovanja uključuju fragmentirane narative i pristupe pripovedanja za animirane instalacije i prošireni bioskop. Diplomirala je i magistrirala kao grafičar i slikar (Umjetnička akademija, Zagreb); diplomirani animacija (HVO, Norveška); MA audio- vizuelnih umetnosti (Kraljevska akademija umetnosti, Belgija); Doktorirala studije animacije (NTU/ADM Singapur). Njeni radovi prikazani su na izložbama i više od 200 festivala animacije, osvajajući brojne umetničke i filmske nagrade. Ona je docent na Univerzitetu Lusofona i član je CICANT-a, SAS-a, HDLU-a i SULUV-a.

 

Leini radovi smešteni su u kući koja je prethodno bila radionica lutkara, te se na ovaj način preklapaju prostori primenjene i umetničke prakse, koja iz privatne kuće prerasta u kulturno-umetnički centar.

 

 

Edita Kadirić: Lagrimas negras (2021), 4.17”

 

 

Video animacija sastavljena od 1130 crteža rađenih rukom predstavlja deo serijala „District of Shame“. Serijal predstavlja psiholo[ki portret kroz formu pripovedanja, preispitujući socijalno-politički pritisak na različite lične pozicije.

 

 

Edita Kadirić je vizuelna umetnica koja se bavi se multimedijalnim formama (crtež, slikanje, video, animacija i objekti). Diplomirala je grafiku na Akademiji umetnosti u Novom Sadu (Srbija), postdiplomske studije završila je na FLU u Beogradu (Srbija) i master studije iz oblasti intermedija i umjetničke produkcije na Fakultetu lepih umetnosti u Barceloni (Španija). Puno puta izlagala u zemlji i inostranstvu. Njen rad je vise puta nagradjivan i deo je vrednih privatnih i javnih kolekcija. Zivi i radi na relaciji Srbija- Spanija-Francuska.

 

 

Editin rad nalazi se u nekadašnjoj sauni kuće.

 

 

Instalacija: Softness

 

 

Vizuelna instalacija modne kreatorke Evetke otvara prostore autentičnosti, udobnosti i jedinstvenosti. U svom radu Eva koristi meke, prirodne materijale, veselih boja. Jedna od osnovnih karakteristika njenog rada je kvalitetno krojena i sašivena garderoba. Rad je nastao kroz promišljanje o prostorima koji se otvaraju u susretu prošlosti i sadašnjosti, starog i novog, tradicionalnog i savremenog.

 

 

Eva Szabó Barna je modna kreatorka iz Subotice. Završila je Fakultet primenjenih umetnosti u Budimpešti 2008. godine. Dizajnirala je brend Evetke Wear, koji postoji već 15 godina.

 

Specijalni popust od 40% za kupovinu preko internet stranice dobijaju posetioci programa uz kupon: Softness . Modeli su dostupni na https://www.evetke.com/ ; Facebook i Instagram profil: evetkewear

 

 

Instalacija se nalazi u nekadašnjoj spavaćoj sobi kuće.

 

 

Časopis Symposion

 

 

Simposion je časopis koji istražuje polja umetnosti, muzike, pop kulture, književnosti i teorije književnosti. Među izdanjima su antologije pop kulture, albumi i konceptualna izdanja prožeta autentičnim vizuelnim dizajnom. Obuhvata širok spektar tema, od traume i jugonostalgijei jedne nevidljive, nestale generacije, teme popularnih ideologija Balkana, opštih mesta centralne i istočne Evrope, preseka greha i nevinosti ili mogućnosti putovanja na Mars, kroz tehnike ironije, lažiranja i spontanog stvaranja imidža svakodnevnih situacija. To je svet koji je rizičan, skandalozan i težak ali i smešan, u kome estetske granice ne važe, a pojam cenzure još nije izmišljen. Gde apsurd trijumfuje nad egzistencijalnom anksioznošću.

 

Časopis Symposion moći ćete prelistati na Zimskoj terasi kuće.

 

EN