Sledeća AGORA će se održati u prostoru Klare i Rose (Petefi Šandora 15) u četvrtak, 19. februara, od 19 časova! Program vodi Boris Čegar, profesor filozofije.

.

U savremenim filozofskim raspravama o bolesti, u tekstovima Toda Langa (autor teksta The End of Diseases), Ivana Iliča u delu Amicus Mortis, i Mišela Fukoa u Istorija ludila u doba klasicizma, bolest se ne posmatra samo kao funkcionalno-biološki problem, već kao istorijski, društveni i epistemološki konstrukt.

Kod Langa se tematizuje ideja „kraja bolesti“ u smislu transformacije načina na koji medicina klasifikuje i razume patološka stanja. Razvoj biotehnologije, genetike i dijagnostičkih sistema dovodi do toga da se granica između zdravog i bolesnog zamagljuje. Umesto jasnih – diskretnih bolesti, sve više govorimo o rizicima, predispozicijama i odstupanjima od statističke norme. Bolest tako postaje proces, spektar, a ne nužno iskustvo patnje i bola.

Ivan Ilič u Amicus Mortis kritikuje modernu medicinu zbog njene tendencije da produžava život po svaku cenu, lišavajući čoveka dostojanstvenog odnosa prema smrti. On upozorava na „medikalizaciju života“, gde se i smrt i starost tretiraju kao tehnički problemi koje treba kontrolisati. Bolest, u tom okviru, postaje prostor institucionalne moći, a pacijent gubi ličnost. Ilič insistira na potrebi da se smrt i bolest vrate u sferu ljudskog iskustva i zajednice, a ne isključivo medicinske intervencije.

Fuko u Istoriji ludila pokazuje da ono što nazivamo bolešću — posebno mentalnom bolešću — zavisi od istorijski uslovljenog odnosa znanja i moći. Ludilo nije samo medicinska činjenica, već rezultat procesa isključivanja, zatvaranja i normiranja. Medicina i psihijatrija ne otkrivaju jednostavno „istinu“ o bolesti, već je proizvode kroz diskurse i institucije. Bolest je tako deo šire mreže društvene kontrole.

Zajednički motiv kod ova tri autora jeste razumevanje bolesti kao tačke susreta tela, moći, tehnologije i kulture. U tom smislu, „smrt bolesti“ ne znači nestanak patnje…