Krzysztof Czyżewski: Little Center of the World

Kako danas promišljamo socijalne, kulturne i uopšte savremene pravce kojima bi društvo, duboko zagazilo u 21 vek, moglo da oblikuje budućnost, kada sadašnjost očigledno posustaje pod teretom zastarelih formi iz prošlog veka?

.

Dve knjige Kšištofa Čizevskog „Mali centar sveta“ i „Etos pograničja“ prevedene su na srpski jezik, u izdanju izdavačke kuće XX vek. Prilikom posete predstavnika Poljski institut iz Beograda našem Centru u Subotici na poklon smo dobile oba izdanja ovog autora, koja su nas duboko inspirisala i osvetlila pravce u kojima pokušavamo da delujemo.

.

Predstavljajući koncept POGRANIČJA kao područja međusobnog prožimanja, suživota i dijaloga, Kšištof Čiževski govori o nasleđenom jeziku od prethodnih pokolenja koji je u velikoj meri jezik konfrontacija, samoodbrane, nacionalne mitologije i vlastitog „jedinog ispravnog“ stanovišta, a koji treba pretvoriti u jezik koji se pruža ka Drugome, koji imenuje ono što je zajedničko, što je između, što uvodi u prostor dijaloga – o revolucionarnom činu koji koristi kulturu i umetnost za ozdravljenje društva.

.

On predlaže dekonstrukciju scene, slušanje umesto predstavljanja, aktivno učešće građana, otkrivanje sećanja zajednice, rad sa decom, suočavanje sa stihijom pograničja (u široko shvaćenom kontekstu), međukulturne prakse, ponovnu izgradnju agore, ostanak u svom gradu i borbu za bolje društvo. Borba se odvija kroz empatiju, slušanje, prihvatanje.

.

„Odbacujući provinciju, mesto iz kog smo potekli, odbacujemo mogućnost da rastemo i kreiramo nešto autentično, moguće samo u našem kontekstu, nešto što vodi sopstvenoj ispunjenosti.“

.

On jasno govori o avetima nacionalizma, odlasku, ali i čežnji za otadžbinom (ne državom), ukorenjivanju, izgradnji ličnog sigurnog prostora kao osnovi za otvorenost, identitetu naspram različitosti – osećanjima toliko bliskim svakome od nas ali često zatrovanim populističkim desničarskim narativima.

.

„Moderna koncepcija nacije, zajedno sa njenom institucijom – državom, potisnula je sve druge oblike zajednice: gradove, sela, pokrajine, regije, i dr,  koje su katkad obuhvatale nekoliko različitih nacija, a katkad nekoliko delova jedne iste.“

.

Mali centar sveta predstavlja koncept provincije dovoljno snažne da se oslobodi provincijalizma: „Tvore ga ljudi gladni putovanja iza horizonta poznatog, nepokorni krutim pravilima i apsolutističkim stavovima. (…) Mali centar sveta počiva na kontinuitetu tradicije. Tajna je u tome što, umesto da  vezuje ruke brigom o očuvanju nasleđa ili prisilnim negovanjem uspomena, on pruža pionirima i inovatorima šansu da tragaju i da stvaraju, da zadiru i u prošlost otkrivajući njen potencijal za budućnost, da pronalaze nove forme izraza istovremeno ih oslobađajući ukalupljenih obilka „očuvanja tradicije.“

.

Kšištof Čiževski je svoj život posvetio izgradnji i promociji malog centra sveta. Književnik, izdavač, umetnički fotograf i glumac, osnovao je Fondaciju „Pograničje“ i Centar „Pograničje-umetnosti, kultura naroda“ (1991. godine) u Sejnima, poljskom gradu u blizini poljsko-litvanske granice, gradu iz koga su svi odlazili pre postojanja centra, a koji je zabeležio tri puta veći broj stanovnika otkad se primenjuju kulturne i umetničke prakse.

.

„(…) zbog toga su od suštinskog značaja za nas bile međuljudske veze, sve ono što se događa sutradan nakon pesničke ili muzičke večeri, i što nastavlja da traje, sve ono što se kultiviše i razvija u procesu, ono što životu daje esenciju.“

.

Kšištof Čizevski biće i naš gost ove godine te preporučujemo da se do tada upoznate sa konstruktivnim idejama ovog vizionara koje na tako poetski i miroljubiv način projektuje novo vreme i prakse koje jedino svi zajedno možemo ostvariti.

.

Klara i Rosa

EN