Kako danas promi\u0161ljamo socijalne, kulturne i uop\u0161te savremene pravce kojima bi dru\u0161tvo, duboko zagazilo u 21 vek, moglo da oblikuje budu\u0107nost, kada sada\u0161njost o\u010digledno posustaje pod teretom zastarelih formi iz pro\u0161log veka?<\/p>\n
.<\/p>\n
Dve knjige K\u0161i\u0161tofa \u010cizevskog \u201eMali centar sveta\u201c i \u201eEtos pograni\u010dja\u201c\u00a0prevedene su na srpski jezik, u izdanju izdava\u010dke ku\u0107e XX vek. Prilikom posete predstavnika Poljski institut iz Beograda na\u0161em Centru u Subotici na poklon smo dobile oba izdanja ovog autora, koja su nas duboko inspirisala i osvetlila pravce u kojima poku\u0161avamo da delujemo.<\/p>\n
.<\/p>\n
Predstavljaju\u0107i koncept POGRANI\u010cJA kao podru\u010dja me\u0111usobnog pro\u017eimanja, su\u017eivota i dijaloga, K\u0161i\u0161tof \u010ci\u017eevski govori o nasle\u0111enom jeziku od prethodnih pokolenja koji je u velikoj meri jezik konfrontacija, samoodbrane, nacionalne mitologije i vlastitog \u201ejedinog ispravnog\u201c stanovi\u0161ta, a koji treba pretvoriti u jezik koji se pru\u017ea ka Drugome, koji imenuje ono \u0161to je zajedni\u010dko, \u0161to je izme\u0111u, \u0161to uvodi u prostor dijaloga – o revolucionarnom \u010dinu koji koristi kulturu i umetnost za ozdravljenje dru\u0161tva.<\/p>\n
.<\/p>\n
On predla\u017ee dekonstrukciju scene, slu\u0161anje umesto predstavljanja, aktivno u\u010de\u0161\u0107e gra\u0111ana, otkrivanje se\u0107anja zajednice, rad sa decom, suo\u010davanje sa stihijom pograni\u010dja (u \u0161iroko shva\u0107enom kontekstu), me\u0111ukulturne prakse, ponovnu izgradnju agore, ostanak u svom gradu i borbu za bolje dru\u0161tvo. Borba se odvija kroz empatiju, slu\u0161anje, prihvatanje.<\/p>\n
.<\/p>\n
\u201eOdbacuju\u0107i provinciju, mesto iz kog smo potekli, odbacujemo mogu\u0107nost da rastemo i kreiramo ne\u0161to autenti\u010dno, mogu\u0107e samo u na\u0161em kontekstu, ne\u0161to \u0161to vodi sopstvenoj ispunjenosti.\u201c<\/p>\n
.<\/p>\n
On jasno govori o avetima nacionalizma, odlasku, ali i \u010de\u017enji za otad\u017ebinom (ne dr\u017eavom), ukorenjivanju, izgradnji li\u010dnog sigurnog prostora kao osnovi za otvorenost, identitetu naspram razli\u010ditosti – ose\u0107anjima toliko bliskim svakome od nas ali \u010desto zatrovanim populisti\u010dkim desni\u010darskim narativima.<\/p>\n
.<\/p>\n
\u201eModerna koncepcija nacije, zajedno sa njenom institucijom – dr\u017eavom, potisnula je sve druge oblike zajednice: gradove, sela, pokrajine, regije, i dr,\u00a0 koje su katkad obuhvatale nekoliko razli\u010ditih nacija, a katkad nekoliko delova jedne iste.\u201c<\/p>\n
.<\/p>\n
Mali centar sveta predstavlja koncept provincije dovoljno sna\u017ene da se oslobodi provincijalizma: \u201eTvore ga ljudi gladni putovanja iza horizonta poznatog, nepokorni krutim pravilima i apsolutisti\u010dkim stavovima. (…) Mali centar sveta po\u010diva na kontinuitetu tradicije. Tajna je u tome \u0161to, umesto da\u00a0 vezuje ruke brigom o o\u010duvanju nasle\u0111a ili prisilnim negovanjem uspomena, on pru\u017ea pionirima i inovatorima \u0161ansu da tragaju i da stvaraju, da zadiru i u pro\u0161lost otkrivaju\u0107i njen potencijal za budu\u0107nost, da pronalaze nove forme izraza istovremeno ih osloba\u0111aju\u0107i ukalupljenih obilka \u201eo\u010duvanja tradicije.\u201c<\/p>\n
.<\/p>\n
K\u0161i\u0161tof \u010ci\u017eevski je svoj \u017eivot posvetio izgradnji i promociji malog centra sveta. Knji\u017eevnik, izdava\u010d, umetni\u010dki fotograf i glumac, osnovao je Fondaciju \u201ePograni\u010dje\u201c i Centar \u201ePograni\u010dje-umetnosti, kultura naroda\u201c (1991. godine) u Sejnima, poljskom gradu u blizini poljsko-litvanske granice, gradu iz koga su svi odlazili pre postojanja centra, a koji je zabele\u017eio tri puta ve\u0107i broj stanovnika otkad se primenjuju kulturne i umetni\u010dke prakse.<\/p>\n
.<\/p>\n
\u201e(…) zbog toga su od su\u0161tinskog zna\u010daja za nas bile me\u0111uljudske veze, sve ono \u0161to se doga\u0111a sutradan nakon pesni\u010dke ili muzi\u010dke ve\u010deri, i \u0161to nastavlja da traje, sve ono \u0161to se kultivi\u0161e i razvija u procesu, ono \u0161to \u017eivotu daje esenciju.\u201c<\/p>\n
.<\/p>\n
K\u0161i\u0161tof \u010cizevski bi\u0107e i na\u0161 gost ove godine te preporu\u010dujemo da se do tada upoznate sa konstruktivnim idejama ovog vizionara koje na tako poetski i miroljubiv na\u010din projektuje novo vreme i prakse koje jedino svi zajedno mo\u017eemo ostvariti.<\/p>\n
.<\/p>\n
Klara i Rosa<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Kako danas promi\u0161ljamo socijalne, kulturne i uop\u0161te savremene pravce kojima bi dru\u0161tvo, duboko zagazilo u…<\/p>","protected":false},"author":1,"featured_media":20871,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"content-type":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[109],"tags":[312,282,124,336,330,337,152],"class_list":["post-20870","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelno","tag-312","tag-community","tag-klara-i-rosa","tag-ksistof-cizevski","tag-poland","tag-poljski-institut-u-beogradu","tag-subotica"],"yoast_head":"\n